Goran Petrovic, 'Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'

Goran Petrović, 'Sitničarnica 'Kod srećne ruke'

Dvostruko nagrađivani roman Gorana Petrovića na formalnom planu, sastoji se od 'Pristupa', osam 'Čitanja' i 'Epiloga' koji govori o tome kako su se neke stvari završile, a kako su neke druge započele. Tema romana je 'potpuno čitanje', naslućivanje da se štivom može kretati kao i svakim drugim prostorom, da se mogu sresti svi koji prate isto, pri čemu su neki svesni i neograničenosti područja i svakog namernika pojedinačno, dok je drugima takvo osećanje potpuno strano. Petrović u svoje delo uvodi strukturu 'romana u romanu' , a ravni pripovedanja se šire poput koncentričnih krugova. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću 'zajedničkim' čitanjem retkog primerka knjige 'Moja zadužbina' , Anastasa Branice. Student Adam Lozanić, starica Natalija Dimitrijević koja je u mladosti bila zaljubljena u Anastasa, njena 'družbenica' Jelena koja uči engleski jezik, Pokimica - bivši operativac Državne bezbednosti, profesor Teofilović, domaćica Zlatana, porodica Lelek - bivaju sve više uvučeni u svet romana 'Moja zadužbina' i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.

    -' Gospođo Natalija, kada odemo tamo, odnosno onamo, postojimo li ovde?'-prenula se Jelena.

    -' Postojimo li?' -odgovorila je Natalija. ' I gde? To je dobro pitanje. Verujem da se radi o nekoj vrsti blagog prisustva ili blagog odsustva.

Ovo je roman o onima koji pišu i koji ne mogu bez čitanja. Pisanje - čitanje je beg od stega spoljašnje egzistencije, način da se težak i sumoran život transformiše u nešto lepše. Čitaoci imaju isto tako svaralačku ulogu kao i pisac, budući da imaju moć da ožive tekst. Oni se ne mogu sasvim konkretizovati, a svaki od njih će se kretati prema sopstvenom opsegu predrasuda ili interesovanja. Svaki trenutak u delu vredi malu večnost kojoj se ništa iz spoljašnjeg sveta ne može suprostaviti, niti se njen tok može zaustaviti.

Orhan Pamuk, Novi život



Орхан Памук, Нови живот

 

 

''Нови живот'' је узбудљив, лирски и тајанствени роман  Орхана Памука. То је необична прича јунака који, под снажним утиским једне књиге коју је прочитао, читав свој живот предаје светлости која сија са страница те чудесне књиге. Јунак запоставља студије грађевине, заљубљује се, напушта Истанбул, те креће на бескрајна путовања аутобусом која ће га водити до провинцијских градова и касаба. Ово необично путовање се протеже до заосталих кафана, саобраћајних несрећа, трговачких удружења, политичких завера и убистава, параноичних теорија завере, доушника и поезије старих, изгубљених ствари. Памук отвара стара питања - смрти, писања, несреће, обрађујући их на оригиналан начин. Потрага за новим животом обећава склониште од пролазности од које су само књиге сачуване. Колико ће га пореметити из с�

David Albahari , Mamac

 

David Albahari , Mamac

 

 

Knjiga o praznini, gubljenju punoće i svakog smisla... Junak romana pokušava da ispriča

svoju životnu priču koja samo potvrđuje tezu da je čovek sam na svetu i da to ništa ne

može izmeniti. Autor je slušalac pripovedanja koje struji preko kolutova starog

magnetofona. Lik majke je u središtu piščeve pažnje, a njen glas koji odzvanja u

njegovoj kućici u Kanadi, jedina je ostavština nekadašnje Srbije iz koje je otišao, jezika

kojim više ne govori, vere koju u sebi ne pronalazi. Majčina ispovest tiče se usuda

jevrejstva, logora i seoba, ponavljanja istorije, jačine mržnje i nerazumevanja.  Ta 'škripa od glasa' je jedina spona sa zemljom i stvarnošću kojih se svesno odrekao, a koji mu u tuđem svetu ipak nedostaju. Sam naslov ovog metaromana je kao šifra - i 'priča' i 'priča o priči' su 'mamac' tekstualne iluzije koja se samoobznanjuje. Delo obiluje jezičkim

mamcima' , opštim mestima, poslovicama, floskulama, nadasve antisemitzmom na

tematskom planu. Figura smrti je središte stvaralaštva Davida Albaharija koji je za ovaj

roman nagradjen 'Ninovom' nagradom, 1996.g. U njegovim romanima oseća se blagi

prizvuk autobiografskog koji se ogleda u empatskom doživljavanju junakovog sveta,

vere, odlaska u tudjinu, a prekid veze sa vlastitim korenima i gubitak nacionalnog i

ličnog identiteta, zatiru  svaki trag 'nekadašnjeg' života.    

Svetislav Basara , Ukleta zemlja

Svetislav Basara , Ukleta zemlja

 

Izrugivanje i podmevanje su ključne figure Basarinog stvaralaštva, budući da je za njega svet opsena i laž. Ovo delo dovodi u pitanje istoriju, književnost, parametre sveta, sve vrednosti...Radnja prati putovanje britanskog diplomate Kinkejda kroz ukletu zemju Etrasciju i glavni grad Dunum. Na alegoričan način pisac govori o Srbiji, političkom i društvenom miljeu, sveopštem propadanju, služeći se posebnim lingvističkim sredstvima i igrom reči. Opisuje vrhovne poglavare, društvo, tihu jezu, očaj i glad...Unutrašnji svet junaka, nakon boravka u zemlji gde je sve poremećeno i iščašeno, počinje da se menja dovodeći ga u neodlučnost i kolebanja. Gej, dvaput oženjen i oba puta udovac, silovan na tvrđavi, saživljava se sa narodom i odustaje od službe, našavši spasenje u propasti. Svet kao iluzija i neprihvatanje nametnutih pravila 'uklete' zemlje u kojoj je, osnov su od kog treba pristupiti kritičkoj analizi svih dela ovog majtora mistifikasije.

 

Danilo Nikolic, Vlasnici bivse srece

Danilo Nikolić, Vlasnici bivše sreće

 

Potresna priča o ljudskoj sudbini koja je tragična , a istina o nemoći večna. Roman ima autobiografskih primesa i vezan je za rodno mesto junaka - Peć. Dirljive scene proistekle iz suočavanja sa surovom stvarnošću, jer na bivšem imanju nema ničega, dovode ga u stanje bezizlaznosti. Svestan  da su samo bivše vrednosti izuzetne, pred sobom vidi staru višnju, sto pod njom, porodicu, sebe srećnog. Reč je o žanrovski raznovrsnoj knjizi o Peći, žurnalistici, istoriji, nestajanju. Nudi pomalo pesimistički pogled na nužnu ili politički uslovljenu degradaciju materijalnog, duhovnog i ljudskog jer je suguran da će 'čovek brda pomerati, ali sebe ni na jedno željeno mesto neće moći postaviti. Strahovaće od svega, od samog sebe najviše. Učiće ga neuki, lečiti bolesni, daviti slabi... Hraniće ga gladni, a ješće ga siti... Ništa neće biti daleko od očiju, a sve će biti daleko od srca'. Delo o patnji, neprihvatanju istine i pretećoj samoći.  

Svetlana Velmar - Jankovic , Lagum

 

Svetlana Velmar - Janković , Lagum

 

 Glavna junakinja romana, Milica Pavlović, prevodilac i suplent za srpski jezik, svoju ispovest započinje pričom o ekcentričnom suprugu Dušanu , profesoru Likovne akademije i avangardnom kritičaru, tumačeći njihov odnos kroz brojne pasaže u delu. Značajno mesto zauzima društvena pozadina, ratno vreme koje sa sobom donosi degradaciju uglednih beogradskih porodica, zatvaranje intelektualaca u toku Drugog svetskog rata, nacionalizaciju i konfiskovanje imovine. Ovo je priča o sukobu u čoveku, borbi sa nepravdom u svetu, konfliktom sa vlastitom savešću i sopstvenim merilima koje vreme i nadolazeća kriza polako ruše. Osnovne poluge romana sadržane su u samom metaforičnom naslovu- sakriti sebe, svoje unutrašnje 'ja' u nekakav lagum,  podzemni hodnik, ali tek kada se svi nesporazumi  sa novom vlašću, bar prividno, učine rešenim. Gubitak imovine, zvanja, mira i slobode navode čoveka na samoanalizu, povratak porodici, svom biću. Priča o nestajanju svega postojećeg i stvaranju neke nove, bolnije stvarnosti koja proždire velike umove. Čini se kao večita pretnja pravim vrednostima.

 

Bozidar Benedikt , Trgovci dusama

 

Božidar Benedikt , Trgovci dušama

 

Roman se bavi starom temom - večitom čovekovom dilemom da li da sklopi pakt sa đavolom ili da se okrene Bogu. Treba spoznati sebe i svoje potrebe, svoja ograničenja i moći... Uživati u ovozemaljskim zadovoljstvima, materijalnom dobrima, čulnom percepcijom sveta i stvari ili živeti posvećen duhovnim vrednostima, moralnim načelima i čistoti duše - pitanja su koja opsedaju glavne junake dela. Bivša prostitutka Dolores i bivši producent Robert, nakon životnog i profesionalnag kraha, odlučuju, slušajuci savete oca Donovana, da njihov put bude hrišćanski ispravan, a jedini imperativ duhovnost. U strukturi  radnje uključeni su članovi đavolskog saveta puni izopačenih ideja pogubnih za čitavo čovečanstvo, ali stradaju u sopstvenoj zamci. Faustovska tema obrađena na savremen način jos jednom dokazuje svoju vitalnost i neiscrpnost

Slobodan Selenic , Ubistvo s predumisljajem

 

Slobodan Selenić , Ubistvo s predumišljajem

 

Sadržaj romana saopšten je iz današnje perspektive, a težišta fabule smeštena su u prve posleratne godine. Jelena, studentkinja iz Beograda, podstaknuta željom da se književno delo može sklopiti od sirovog životnog materijala, otkriva par tragičnih slučajeva koji nisu bili primećeni u javnosti. Njena baka Jelena, po kojoj je i dobila ime, ulazi u neobjašnjive odnose sa prostim i nadobudnim pukovnikom Krsmanom Jakšićem koga će ustreliti njen brat - nebrat Jovan, umobolni mladić sa kojim je takođe bila u vezi sumnjive prirode, nalik na incest. Izvršava samoubistvo, a Jelenu dovodi u stanje nemoći i očaja. Kao narator, javlja se i Brana Kojović, Jelenin rodjak i kolega iz Tanjuga. Detektivska ravan preseca psihološku perspektivu pripovedanja i dokazuje da Selenić ima spremnosti da zadje u sferu patološkog, interesuje se za istorijske i pokretačke sile, kako prohujalog, tako i savremenog doba, a prioritet su mu izvori destruktivnosti i zla. Mlada Jelena, noseći zlu kob prošlosti svoje bake, ostaje bez voljenog čoveka koji nestaje u vihoru rata. Istina je da u njemu nema pobednika, ali su žrtve neminovne.